COP26 nova rešenja za klimatske probleme - šta to znači za arhitekte?

Posledice klimatskih promena su zadnjih godina uočljivije više nego ikad i to kroz globalno zagrevanje, povećavanje srednje godišnje temperature, nivoa mora, dugotrajnih suša i obilinih poplava u raličitim delovima zemlje. Ujedinjeni oko istog problema, lideri 197 zemalja, predstavnici najvećih multinacionalnih kompanija, udruženja i aktivisti zaštite životne sredine, okupili su se na međunarodnoj konferenciji COP26 u Glazgovu.

Ciljevi koji su ostvareni

Države učesnice konferencije su postigle dogovor oko nekih nerešivih pitanja koja su bila utvrđena Pariskim pravilnikom iz 2015.godine, a tiču se obaveze u vezi sa dekarbonizacijom i ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepen. Od zemalja učesnica, njih 46 se obavezalo da će prestati da koristi ugalj najkasnije do 2040. godine, a njihov spisak možete pogledati ovde. Srbija je bila učesnik COP26 konferencije, ali ne i potpisnik deklaracija.

Ugalj i produkti njegovog sagorevanja su označeni kao glavni uzročnici efekta staklene bašte. Zbog toga sve više treba da usmeravamo proizvodnju energije iz obnovljiveih izvora. Preostale zemlje učesnice COP26, koje nisu potpisnice ovogodišnjeg sporazuma, saglasile su se da postepeno smanje upotrebu uglja. Na konferenciji je 100 svetskih lidera potpisalo deklaraciju o šumama i zabrani nekontrolisane seče, zarad poljoprivrede i indistruje.
 

Takođe, zemlje učesnice konferencije su se obavezale da detaljno izveštavaju o emisijama gasova, dok razvijenije zemlje trebaju da udvostruče finansijska sredstva za prelazak na obnovljive izvore energije, u skladu sa obavezama iz 2019. godine.

Šta nije dogovoreno?

Nisu definisani vremenski okviri za ostvarenje svih ciljeva koji bi smanjili zagađenje, a pojedine deklaracije i dalje nisu obavezujuće. Prema postojećim sporazumima se od razvijenih zemalja očekuje da svakih pet godina podižu lestvicu klimatskih ciljeva, a neke zemlje zahtevaju da to bude svake godine. Posebno insistiraju siromašne zemlje, jer traže da im se plati šteta koju one imaju od porasta nivoa mora, širenja pustinja i ekstremnih vremenskih nepogoda.

Nisu se sve zemlje saglasile za vremenski okvir postepenog ukidanja fosilnih goriva i uglja, kao i na „gubitak i štetu“, što upravo podrazumeva nadoknadu koju bogatije zemlje plaćaju siromašnijim zemljama kako bi im nadoknadile uticaj klimatskih promena.

Nije postignut dogovor oko globalnog tržišta trgovine emisijama štetnih gasova, visine taksi koje bi se plaćale i načina na koji bi novac bio upotrebljen. Zbog toga će ekspertska grupa UN u narednom periodu morati da nađe nove modele sprovođenja ovih ciljeva.

Šta znači COP26 za arhitekte i građevinsku industriju?

Društveno odgovorne građevinske kompanije u saradnji sa arhitektama i urbanistima, održali su brojne panele i diskusije na temu globalnog zagrevanja i mogućih rešenja za klimatske promene u svetu. Sektori građevine i zgradarstva su odgovorni za oko 1/3 svetske potrošnje energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte, a sve prema podacima Međunarodne agencije za energetiku. U obzir se uzima energija koja se troši za proizvodnju betona i drugih građevinskih materijala i energija za zagrevanje energetski neefikasnih objekata.
 

Na COP26 je više od 44 arhitektonskih biroa i građevinskih kompanija potpisalo obavezu Svetskog saveta za zelene zgrade o nultoj emisiji ugljen-dioksida u zgradama, među njima i Perkins&Vill i Foster + Partners. Potpisnici se obavezuju da će do 2030. godine dostići nultu emisiju štetnih gasova u zgradama koje projektuju i grade, uzimajući u obzir i operativni i ugrađeni ugljenik.

Dan gradova, regiona i održive životne sredine je na COP26 bio ključan momenat gde je predstavljen dalji razvoj arhitekture, građevinske industrije i urbane rekonstrukcije gradova. Predstavljeni su modeli zgrada koje su napravljene od građevinskog otpada. Skidmore Ovings & Merrill (SOM) su predstavili koncept prototipa novih nebodera pod imenom "Urban Sequoia", za koje je predviđena izgradnja od biomaterijala za skladištenje ugljenika, kao što su beton od konoplje i drvo. Alge i biomasa uzgajane na fasadi zgrade bi mogle da se pretvore u biogoriva za grejanje. Teoretski je ova ideja odlično rešenje, ali je za njeno ostvarenje potrebno niz revolucionarnih promena u industrijskoj proizvodnji i u našem društvu. U ostvarenju ovih planova, arhitekte se mogu voditi ciljevima koji su predstavljeni kroz RIBA 2030 Climate Challenge, primere dobre prakse i upustva za smanjenje ugljenika dati od strane Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Izvor: pinterest.com

Značajan doprinos konferenciji je dala organizacija C40 Cities, koja ima za cilj da „natera" svet da izbegne klimatsku krizu. Trenutno ostvaruju saradnju sa preko 100 najvećih gradova i regiona širom sveta, kako bi unapredili nisko-karbonski dizajn zgrada i projekte urbane rekonstrukcije.

Pojedini učesnici su bili vidno razočarani jer određene deklaracije i sporazumi nisu obavezujući, već se zasnivaju na "dobroj volji" potpisnika. Nezadovoljstvo je bilo i zbog činjenice da su se sednice i diskusije svetskih lidera odvijale iza zatvorenih vrata. Zbog takvog sleda događaja su pojedini rokovi odloženi pod uticajem Kine i Indije, koje su među najvećim proizvođačima uglja.

Šta nas čeka dalje?

Svi problemi koji su izloženi, a oko kojih nisu postignuti sporazumi na konferenciji COP26, ostaju za sledeću godinu i COP27 u Egiptu. Sve više kompanija kojima je osnovna delatnost građevinarstvo i rudarstvo, izrazilo je spremnost za prelazak na održivo poslovanje. Pojedine kompanije su napravile strategije prema kojima će do 2050. godine poslovati sa nultom emisijom štetnih gasova prema sporazumu iz Pariza. Među njima je i Rio Tinto, kako je saopštio njihov generalni direktor. Veliki doprinos aktuelnoj temi su dale mnoge poznate ličnosti iz sveta šoubiznisa, čiji je glas medijski propraćen, kao i učešće britanske kraljevske porodice.